Aqua-tex Aqua-tex
Proizvodjači

Sattler

Proizvodjac vrhunskih nautickih materijala iz Austrije ....

Miederfoh

Okovi, kopče, drikeri ...

 
Kontakt
  Aqua-Tex
  Jegrička 2A
  Novi Sad
  Saša Bugarski
  sasa@aqua-tex.net
  +381 64 147 0 447
 
Brod koji je privlačio kišu...
Brod koji je privlačio kišu
......

Kada sam sutradan isplatio pare za čamac, proslavismo kupoprodaju "Kod Janicija". Istog časa sruči se neopisiva kiša na Adu. Još nisam shvatio zašto se vaš kum (jedan tako fini stari gospodin) ponaša kao odbegli junak sa Guberevca, da izvinete na izrazu? Dok je zamicao puteljkom, pruzao je ruke prema nebu kao da se nekom zahvaljuje, skakao je i toptao nogama, a onda se osvrnuo i, videvši me na kiši pokraj svog bivšeg camca, pobegao glavom bez obzira.
Uskoro mi postade jasno zašto je onog kobnog dana, čim predado pare vašem kumu, pljusnula kiša, mada je svugde naokolo bio divan i vedar dan!
Taj čamac je, naime, privlačio kišu!
Privlačio je kišu kao šašav i u zivotu više nisam video ništa slično nalik na njega. Znate, taj vam je čamac u bilo koje godišnje doba bio u stanju da privuče prolom oblaka!
Cim sam ga malo sredio i spremio se da ga porinem u vodu, počeše, razumete, da liju takve monsunske kiše da nisam uspeo ni glave da dignem vadeci neprestano vodu koja se slivala u krmu. Krenuo bih tako, po neopisivo vedrom jutru, da ga najzad gurnem u reku i malo zaplovim, ali čim bih stao nogom na palubu, zagazio bih do kolena u kisnicu, ma kakvi! - u pravo malo jezero po kome su veselo plivali zapaceni punoglavci i sitnije deverike. I bas kada bih izbacio svu vodu, pljusnula bi nova kisa i ponovo ga napunila do vrha. Cesto sam se pitao odakle tolika silna voda kad mu je korito bilo solidno zakrpljeno? Cesto bih izbacivao vodu letnji dan do podne, najpre kofom, pa ispolcem i na kraju sundjerom sve dotle dok se, razumete, potpuno ne ukocim od silnog vadjenja.
Ljudi su me vidjali kako se vracam presamicen, kroz varoš kao da trazim izgubljeno dugme od manzetne. Posle vadjenja vode bio sam toliko umoran da mi nije bilo do plovidbe. Posedeo bih malo u čamcu da se povratim i odvlačio se kuci, uzdajuci se naivno u promenu klime i prestanak večitih kiša. Osecao sam se kao da po stoti put gledam film "Kiše dolaze"! Dok sam imao tu nakazu od čamca, činilo mi se kao da je otpočeo sveopšti potop. U celoj zemlji i čitavoj Evropi bilo je sunčano; Beograd se kupao u suncu samo se nad moj čamac navlačio oblačic iz kojeg bi u najkracem mogucem vremenu počinjala da pljusti kiša. U taj čamac sručivali su se nezapamceni pljuskovi, gradovi, dazdevi, poplave i sve kišurine koje su ikada zabelezene u istoriji meteorologije! Vadeci satima i danima kišnicu iz krme po kojoj su lezerno plivali patosi, hrana, cebad i novine, proklinjao sam dan kada se zaustavih pokraj tog dazdevnjaka od čamca!
Padale su mi na pamet sumanute ideje da je moj čamac, u stvari, kao stvoren da se nosi u litijama kad u vreme suša seljaci zazivaju kišu; ako bih i ja bio nošen u tom dadole-camcu, na delu litije, mogli ste da budete sigurni da ce i bez molitvi, usred nezapamcene suše, početi da liju novembarske kišurine dok izbrojiš do deset. Išao sam toliko daleko da sam hteo da obavestim vlade nekih pustinjskih drzava da imam na prodaju čamac-amajliju koji je u stanju da za nedelju dana neplodnu Saharu pretvori u močvare, koje ce šeici morati najpre da isušuju pre nego što zasade jagode i zelenu salatu.
Najzad me dobri ljudi uputiše da potrazim savet od sveznajuceg Maligana, i ovaj mi proročanski kaza da čamcu nadenem ime "Vodolija", te da ce tako najzad njegovo ime odagnati vodu "jer voda od vode bega".
"Jesi l' ga krstio, sinovce?" — upita me Maligan iznad dima što je iz njegove lule sukljao gušce nego iz proročišta u Delfima. Priznadoh da nisam.
"Ne valja se, ne valja se... — zaklima on glavom. — Nekršten čamac ko nekršteno čeljade. Nego, slušaj šta ti je da činis! Sazovi ispisnike i natakni prase na razanj, al da ne bude starije od šest nedelja. Narani sirotinju po Adi i da mu lepo nadeneš ime Vodolija?"
U prvu nedelju posle toga ispekosmo ni krivo ni duzno jedno sisanče, a Radule Super ispisa pijano plavom farbom: VODOLIJA... Za tu svečanu priliku, koja me je samo svojom crnom magijom mogla da spasi od buduceg vadjenja vode, kupio sam i flašu šampanjca "Sovjetskoe sampanjskoe", privezao je konopcem za bitvu na pramcu i pruzio kumi, jednoj mladoj veslačici, da je tresne o čamac. E, pa iz prvog cuga, veslačica, razumete, uopšte ne pogodi pramac. "Sovjetskoe sampanjskoe" samo kliznu duz boka i pri povratku zviznu u cevenicu Radula Supera. Stvar uze u svoje ruke Maligan, ali, obnevideo od vina, ni on ne pogodi "Vodoliju". Jedva uhvatismo bocu natrag u ruke! Pokušali smo jos nekoliko puta: kad god bi boca opalila pramac, samo bi, razumete, odskočila, cela celcata, da celija ne moze biti! Ta boca je bila, izgleda, potpuno nesalomljiva.
Debeli Vule je za čitavu stvar imao istorijsko objasnjenje: "Kad ti Rus napravi nesto - rekao je - onda ti je to stvarno napravljeno!"
Najzad, stvar uze u svoje ruke neki Kiridon Sofronijevic, zvani Kira Cincarin, koji "Sovjetskoe sampanjskoe" nepogresivo zavitla u bok čamca i tada se polovina mog nesrecnog broda uz tresak odlomi, kao na filmu kad "Titanik" naleti na santu - broc! - pa čamac zajedno sa nesalomljivom flasom potonu u Savu. Videsmo mu samo kolutove na povrsini.
Kasnije, kada sam postao okoreli vodozemac, doznadoh za najpouzdaniji lek kako da se spreči padanje kiše u čamac: trebalo je samo da sašijem - ceradu.


Odlomak iz romana "Ada" - Momo Kapor